Ako bih pokušala da opišem život u Srbiji kroz metaforu bio bi to život poput onog u staroj, oronuloj kući prepunoj kvarova. U kući u kojoj fale one stvari koje nam nisu možda neophodne za život, ali bi nam ga vrlo olakšale. Daleko od toga da se u takvoj kući ne može živeti. Naprotiv! Ali to vam je otprilike ovako: živite sa najosnovnijim stvarima, perete sudove hladnom vodom jer mali bojler "guta" struju, veliki je uključen samo kada je struja jeftina, ne koristite svakodnevno električni usisivač... Toplo vam je zimi, alli samo pod uslovom da ste kupili, isekli, uneli drva u šupu. Posle ćete ista vući u kuću, ložiti, sklanjati sav taj brlog...
Život u Srbiji je nekako sličan tome.
Vozite se vozom koji se zaustavi da propusti automobile jer nema rampe.
Život u Srbiji je tamo gde voz propušta automobil.
Obrazovan neobrazovanog.
Pošten lopova.
Istinoljubac lažova.
Iskren dvoličnog.
Nikako da odlučim da li bi trebalo sve njih da propustim ili da im nikako ne dozvolim da me preteknu?
Ako krenem napred hoću li izazvati katastrofu?
Ako ostanem Ovde, znači li to moju propast?
Kako da pomognem Sebi?
Život u Srbiji je nekako sličan tome.
Vozite se vozom koji se zaustavi da propusti automobile jer nema rampe.
Život u Srbiji je tamo gde voz propušta automobil.
Obrazovan neobrazovanog.
Pošten lopova.
Istinoljubac lažova.
Iskren dvoličnog.
Nikako da odlučim da li bi trebalo sve njih da propustim ili da im nikako ne dozvolim da me preteknu?
Ako krenem napred hoću li izazvati katastrofu?
Ako ostanem Ovde, znači li to moju propast?
Kako da pomognem Sebi?
Нема коментара:
Постави коментар