Ogoljena intima.

Nemam ništa protiv ere interneta, društvenih mreža, sajtova i blogova. Pa bože moj, tu smo, gde smo. Treba da jurimo za vremenom, ne da kaskamo iza njega. Ipak, postoje neke stvari koje su prihvatljive samo u četiri zida. Sad bi me verovatno nazvali Konzervom. I briga me.

Ono što ljudi zaboravljaju kada dele sadržaje na društvenim mrežama, to je činjenica da su sami odgovorni za to. Onog momenta kada se priključite društvenoj mreži, ogolili ste bar delić sebe. Većina ljudi to ne želi da prizna, ni sebi ni okolini. Ipak, to je čista činjenica. Ograničenja privatnosti, dozvoljavanje ovome ili onome da vidi neke sadržaje , a nekom desetom da ne vidi, ne znači da ste se u potpunosti zaštitili od deljenja intime. Delimično, da. Realnost je drugačija. Sami krojimo šta, ko i koliko može da vidi. Sazna. Pretpostavi. 

Život na društvenoj mreži i jeste ogromna Pretpostavka Života. Uglavnom, ništa nije onako kao što izgleda. Sve je naše viđenje Tuđeg Života, Mišljenja, Osećanja. Tolika sloboda pretpostavljanja može biti dobra samo u umetnosti. U stvarnom životu se treba ograditi od toga. Živeti Svoje. Osećati. Voleti. Plakati. Sve u 4 zida. Sami. Ili sa Nekim. Znaju li vaši fejsbuk Prijatelji Ko je to? Kakvu je majicu nosio kad je spavao kod vas? Šta ste doručkovali? 

Zapitajte se... U kome je problem? 

Nisu u pitanju teorije zavere i 21.vek koji proždire sve pred sobom. Mi smo dozvolili da se pretvorimo u nešto što nikada ne bi trebalo da budemo.

Udovoljavajmo samo Sebi.

I Njemu. 

Njoj. 

NIKADA Njima. Neka misle Ovo ili Ono. Čuvajmo to malo intime što nam je ostalo. To malo Ljubavi i Pažnje koje nam pružaju dragi ljudi. Sebično je čuvajmo od očiju javnosti. Prigrlimo je. Naslonimo joj se na rame i....

Budimo Srećni bez Publike.

Ponosni bez Odobravanja. 

Naučimo to već jednom.