Trud

Pre nego što sam zapisala ovu rečenicu, ispade jedna perlica iz ćebeta i otkotrlja se po parketu. Simbolika. To se desilo u momentu kada sam pokušavala da kultivišem misli o jednom, nažalost prezastupljenom, fenomenu. Prosto rečeno – o fenomenu zvanom sedite-buljite u ekran-kritikujete. Upravo o tom fenomenu je reč. Da ste pokušali nešto da učinite tim parom ruku, tim vijugama, bili biste previše zaokupljeni ulaganjem napora kako biste nešto iznedrili. Ne biste svi bili toliki kritičari. Da ste ... U tom slučaju ne biste živeli na tuđoj grbači, jeli tuđ hleb, u izlascima trošili tuđe pare i koristeći komšijin internet, blejali u ekran i kritikovali. Osim ukoliko vam to nije posao (ipak, to nije tema ovog teksta). Bila sam i ja hejter često, ali u poslednje vreme kada gledam u svetlost ekrana, vidim samo jednu stvar – Trud. Ne kažem da je svaki uspešan, naročito ne ističem da je svaki vredan pomena. Ali ljudi, trud je Trud. Kada sam prestala da kritikujem? Onog momenta kad sam pokušala da pravim nakit. Til mi se rascicao, perle rasule, lepak ulepio svuda samo ne tamo gde treba. I sad mi je ispala neka perla iz ćebeta... Ne pitajte imam li broš ili minđuše. Nemam. Od tada cenim i one naizgled najjednostavnije produkte rada. Tuđeg. Jer ja ne umem. Od tada mi nije skupo da dam 60 evra za šivenu, unikatnu haljinu kada je neki kineski škart slične „vrednosti“. Sada cenim i tekstove od tri rečenice. Ako mi prenesu emociju. Jer i za to treba Trud.

Gledam svakodnevno na internetu lavinu mladih, talentovanih ljudi koji pokušavaju da prodaju produkte tog talenta. Njihov Trud je takvih razmera, da on nije vidljiv golim okom. Vešto je skriven iza uredno nameštene frizure, precizno ušivenog šava ili iza zlatne kopče. Gledam, čitam, gutam, upijam... Sve izgleda tako lako izvodljivo... Mogla bih napraviti poređenje sa utiskom koji imate dok posmatrate umetničko klizanje, plivanje, emisije o kuvanju... Kada gledate nekoga ko ume da svira, pleše sa lakoćom tako da izgleda kao da biste i vi mogli ovog momenta da učinite nešto isto tako božanstveno. Al' malo sutra. Ne dok sedite, gledate u ekran i kritikujete.

U poslednje vreme videla sam mnogo onih koji se Trude:

Sestre koje šiju odeću,

Novinarke koje pišu o modi ,

Devojke koje prave nakit,

Momci koji pričaju o Životu...

Sve deluje izrazito jednostavno. Možda i jeste (?!)

Naveli su me da cenim svaki Pokušaj. Poštujem svaki par ruku koji je spustio laptop, zapisivao svoja osećanja, zapažanja, nizao perle, bivao zalepljenih prstiju, posekao se makazama, uništio metar materijala, izgužvao papir...

Cenim svakoga ko je uspeo da uradio ono što je započeo.

 Još više poštujem onoga koji Nije.

Jer je učinio veliku stvar.

 Pokušao je...