Mrzim kada ne zapišem ideju dok je sveža, pa se dva dana
kasnije „vraćam“ na nju kao beskućnik koji iz kontejnera vadi parče hleba
nadajući se da još uvek ima više ukus hleba nego buđi. Tako i ja sada vadim ovu misao iz korpe za smeće, ovu
nekad odbačenu misao, zgužvani papir... Raspetljavam je, zgužvanu i jadnu,
tražim ćošak... „Peglam“ je pokretima šaka, ukočenih, koje se odvajaju jedna od
druge sve do ivice papira. Dok ne uspem da razaznam šta piše izbledelim
mastilom...
Kada je u pitanju stvarni život, opora svakodnevnica...metafore
mi i ne idu baš od ruke. Pokušaću da počnem jednostavno.
Svi kukaju.
Ako nema posla onda kukaju jer ga
nema. Ako rade – proklinju svaki ponedeljak, a svakom petku ispevaju hvalospeve
jer je vikend na pomolu. Oni koji rade subotom nadrndani su jer im nije
plaćena, a ako i jeste – premalo je. Čak i da nije premalo – slobodno vreme je
dragoceno. Znači svakako je premalo.
Oni koji nemaju dece duboko su
nesrećni zbog toga i ne mogu da shvate zašto oni koji decu imaju, ne vode o
njima računa. Ovi drugi mrze sebe što su bili mladi i ludi te što se nisu
zaštitili od roditeljstva.
Oženjeni i zauzeti preziru dan
kad su se obvezali na „večnu ljubav“ šaljući pritom poruke bivšima, zakazujući
tajne sastanke , tražeći broj memorisan kao „Devojka za zabavu.“
Oni koji su Ovde isfrustrirani su
jer su Ovde. Oni koji su Tamo, Tamo su zbog novca ali bi voleli da su Ovde i da
mrze što su Ovde. Dok imaju Novac. Kada im isti nestane, onda ovi što su Ovde
idu Tamo i rade, hejtujući što su građani drugog reda ali održava ih misao da
će biti face mesec dana godišnje. Kada dođu Ovde.
Ako nemaju kućnog ljubimca, onda
bi hteli da ga imaju, a ako ga imaju mrzi ih da za njim čiste, da ga šetaju i
dosađuje im životinja koja traži pažnju.
Na prvom sastanku nije u redu da
te muva, jer je prerano; a ako te ipak ne muva – sigurno nije strejt.
Želiš da upišeš fakultet, učiš,
uspeš... Onda sledi 2352 statusa o tome koliko „Profa smara.“ i koliko je
„Školstvo u gabuli.“ Ako nemaš tu ambiciju, opet ćeš kukati kako nam je država
u K kad ,BOŽEMOJ, moraš da radiš kod Kineza.
Ako nemaš drugare, poželećeš da
ih imaš u nekom momentu (ili možda nećeš, ali to je zato što si prokleti čudak,
a to već nije problem nas ostalih), a kad ih stekneš ili će početi da te
„smaraju“ ili ćeš biti dvolično govno koje ogovara.
Ako nisi zadovoljan svojim
fizičkim izgledom, počećeš da vežbaš. I obično ćeš to papreno platiti. A onda
će uslediti kuknjava o upalama i povredama (tako ti i treba kad se slikaš u teretani,
i ne pao ti teg na nogu!).
Kad nemaš para za letovanje,
plakaćeš jer nemaš, a ako ih ipak zaradiš/dobiješ/štagod, onda ćeš opet biti
smoren jer ideš samo u „glupu Grčku“.
Piješ večeras kao nesvet, da bi
sutradan kukao kako te mamurluk ubija.
Mogla bih ovako doveka ali
dosadilo mi. Verujem i svima ostalima..
Izgleda sam izvukla pogrešan papir iz kante ...
Нема коментара:
Постави коментар