Svako ima neki san. Iluziju o Snu. Želju da bude ovo ili ono. Kako vreme prolazi , a život namešta događaje, često potisnemo misao o Snu.
Jer nemamo Vremena.
Jer je nešto Preče.
Jer smo Im potrebni.
Jer nam je Zdravlje narušeno.
Stoji ta misao o Njemu negde u uglu naše duše i potrebno joj je ponekad prodrmavanje. Kao kada srce stane, pa ga treba oživeti. Nismo sigurni da li ćemo uspeti masažom ili moramo nečim jačim .
Isto je i sa Snovima.
Često ih zapostavimo zbog Svakodnevice.
Ostvarenje ponekad dođe neočekivano. Nenadano. Neplanirano. Pa se i sami nađemo u čudu.
Šta sada? Da li sam to stvarno želela?
Pa krene klupko da se odmotava. Slika bledoružičasta , pa beličasta, pa sivkasta, pa...
Onda se zapitamo da li smo dobro Želeli.
Da li je sve izgledalo drugačije nego što zapravo jeste.
Živimo li veliku Iluziju?
Jer nemamo Vremena.
Jer je nešto Preče.
Jer smo Im potrebni.
Jer nam je Zdravlje narušeno.
Stoji ta misao o Njemu negde u uglu naše duše i potrebno joj je ponekad prodrmavanje. Kao kada srce stane, pa ga treba oživeti. Nismo sigurni da li ćemo uspeti masažom ili moramo nečim jačim .
Isto je i sa Snovima.
Često ih zapostavimo zbog Svakodnevice.
Ostvarenje ponekad dođe neočekivano. Nenadano. Neplanirano. Pa se i sami nađemo u čudu.
Šta sada? Da li sam to stvarno želela?
Pa krene klupko da se odmotava. Slika bledoružičasta , pa beličasta, pa sivkasta, pa...
Onda se zapitamo da li smo dobro Želeli.
Da li je sve izgledalo drugačije nego što zapravo jeste.
Živimo li veliku Iluziju?
