Zašto uvek pričam o tebi...

Zašto uvek pričam o tebi?

Nije to mazohistički potez

Ni tužbalica deteta kojem fali 

Najmilija...

Nije to 

Ni vrisak

Ni krik

Ni plač...

Zašto uvek pričam o tebi?

Donedavno sam u mislima mogla 

da čujem tvoj glas

Osetim dodir tvoje ruke

Hrapave od rada...

Zašto uvek pričam o tebi?

Godine lete 

a od sećanja ostaje samo

Teret

pa Praznina..

A ne zna se šta je teže nositi

Uvek pričam o tebi 

jer bih volela 

da se prisetim tvog

glasa

mirisa 

i zagrljaja;

Zvuka tvog smeha

i stakla u tvojim očima...

Uvek pričam o tebi

držeći se za ta bedna sećanja

čvrsto, očajnički...

Uvek pričam o tebi 

da ih bar malo oživim,

ošamarim,

izvučem iz Zaborava

Uvek pričam o tebi

jer jedino još to

Mogu...

Briga me za vas...

Briga me za sve vas...
Vas
što mislite na pola mozga
volite na pola srca...

Ja u svojim grudima nemam mesta
za Poluljude
Amebe
koje gamižu iz Juče u Danas
da bi preživeli Sutra,
koje ne umeju da sve stave na kocku
odgurnu nogu koja ih gazi
zavrnu jezik koji ih pljuje
odbace sa svog tela
kao zmija staru košuljicu
sve odvratne stvari koje svakodnevno preživljavaju u ovoj jadnoj i plačljivoj
Svakodnevici

Briga me za sve vas...
Što volite iz interesa
radite iz hira
mrzite iz zabave

Moje grudi pucaju od ljubavi
koju dajem i primam dvostruko veću
koja mi u pore
ulazi
ispunjava me i čini srećnom
u ovoj sirotoj Svakodnevici

Briga me za sve vas
za vaše prijatelje
ljubavnike
roditelje...
Za njihove statuse
i titule u ovom smešnom društvenom krugu
gde je elita izmišljen pojam...

Svoje grudi hraniću ljubavlju onih
čiju biste ljubav želeli
sve dok se ne rascvetaju od iste
dok se rebra ne polome od njene siline...

Briga će me biti za vas i tada
kada moje telo bude žrtva koja je prineta Univerzumu...

Briga će me biti za vas i tada
jer će moja duša plesati sa zvezdama
Zauvek...

Pustite me , dok sam mlada...

Zašto da moju dušu bacate po ćoškovima
kad je toliko toga
što želim da kažem, vrisnem,
Otpevam...

Kad je toliko emocija da ih
oćutim,
prebolim...

Pustite me, šta ću kad ostarim (?)

Ne trebaju mi tada vaša priznanja
ni tapšanja,
biću uveo cvet sa zakasnelim snovima...

SAD je vreme za mene
moj glas
lik
i delo

Sklonite se već jednom!
Neće ništa da vas boli,
obećavam...

Pustite me!
Neću uvek biti
mlada...