Ispred kapije plod smokve. Beton. Grad. Nema drveta u okolini.
Ponoć je.
Pre par sati je ta smokva bila nekoliko metara dalje. Čitava. Pitala sam se otkud ona tu kada nema drveta u na vidiku.
Smokva i dalje leži.
Izranjavana.
Slutim da je satima menjala poziciju tako što su je Ljudi šutirali prolazeći usput.
To je to.
To sam ja Danas.
Svi su te priželjkivali, sad se svi sapliću o tebe. Dođeš im kao nužno zlo. Kao must have ove sezone koji nosiš jer ga Svi nose a zapravo smatraš da nema veze s Modom.
...
Koračam do stana.
Tuđeg.
Koraci odzvanjaju ,vetar se oglasi s vremena na vreme onako podmuklo.
U naletima.
Zloslutnički.
Toplo je. Ipak se ježim od atmosfere.
Iza ćoška čujem trk. Vidim senke. Izleću dve siluete.
Zastanem.
Dve devojke protrče pored mene uz kikot. Onaj nalik dečijem nakon zvonjenja kod komšije i bežanije koja je donosila mešavinu radosti i uzbuđenja od neizvesnosti hoće li te uhvatiti u tom malom zločinu ili ipak neće.
Malo dalje dečko stoji ispred kapije i cupka nestrpljivo čekajući da mu neko otvori. Vrata se otvaraju tek toliko da osoba može da se provuče u dvorište. Mrak je. Razgovaraju šapatom.
Seva.
Iznad kapije nadnela se kupola crkve na poluvedrom nebu...
Da li je sve oko mene tako mistično Noćas ili je samo tako u mojoj Duši (?)
Ponoć je.
Pre par sati je ta smokva bila nekoliko metara dalje. Čitava. Pitala sam se otkud ona tu kada nema drveta u na vidiku.
Smokva i dalje leži.
Izranjavana.
Slutim da je satima menjala poziciju tako što su je Ljudi šutirali prolazeći usput.
To je to.
To sam ja Danas.
Svi su te priželjkivali, sad se svi sapliću o tebe. Dođeš im kao nužno zlo. Kao must have ove sezone koji nosiš jer ga Svi nose a zapravo smatraš da nema veze s Modom.
...
Koračam do stana.
Tuđeg.
Koraci odzvanjaju ,vetar se oglasi s vremena na vreme onako podmuklo.
U naletima.
Zloslutnički.
Toplo je. Ipak se ježim od atmosfere.
Iza ćoška čujem trk. Vidim senke. Izleću dve siluete.
Zastanem.
Dve devojke protrče pored mene uz kikot. Onaj nalik dečijem nakon zvonjenja kod komšije i bežanije koja je donosila mešavinu radosti i uzbuđenja od neizvesnosti hoće li te uhvatiti u tom malom zločinu ili ipak neće.
Malo dalje dečko stoji ispred kapije i cupka nestrpljivo čekajući da mu neko otvori. Vrata se otvaraju tek toliko da osoba može da se provuče u dvorište. Mrak je. Razgovaraju šapatom.
Seva.
Iznad kapije nadnela se kupola crkve na poluvedrom nebu...
Da li je sve oko mene tako mistično Noćas ili je samo tako u mojoj Duši (?)
