Svi moji tekstovi su mi dragi.
Nisam svima zadovoljna, da se razumemo.
Ali svi su mi dragi.
Svaki je biće za sebe. Svaki živi, diše, ustaje, bori se i leže da spava... I tako svakog dana. Svaki je priča za sebe. Svakome treba nečija pažnja. Ne razlikuju se mnogo od ljudi. Vrlo su slični. I Oni vole da budu voljeni. I Oni vole da budu poštovani. I njima treba Potvrda. I njih pogađa Neodobravanje.
Ali ipak su jaki.
Moji su.
Moraju biti borci.
Mi ne umemo drugačije.
Ali volimo Ljude. Volimo Svet koji nas okružuje. Zbog njega živimo. Za njega živimo. Izvor je naše inspiracije. U koji god ćošak da zavirimo, tu se rodilo novo biće. Nova emocija. Novi tekst. Dali smo mu Život. Zahvalan nam je. Treba samo da znamo kada da Ga pustimo. Kada je zreo da bude samostalan. Tu je jedina razlika u odnosu na ljude. Moramo da Ga pustimo da poleti čim završimo misao i stavimo tačku. Onda uzmemo kanap i brzo odmotamo sa panja dok se misli koprcaju.
Pustimo ih.
Njima treba Nebo.
Njima treba Sloboda.
Kada to učinimo, naš zadatak je gotov. ON je među ljudima. Snalazi se. A mi , sa ove strane, možemo samo da Ga posmatramo. Da kažemo sebi šta je možda trebalo drugačije.
Ali moramo da Ga volimo.
Jer je Naš.
Jer se Svoje voli Bezuslovno.
Nisam svima zadovoljna, da se razumemo.
Ali svi su mi dragi.
Svaki je biće za sebe. Svaki živi, diše, ustaje, bori se i leže da spava... I tako svakog dana. Svaki je priča za sebe. Svakome treba nečija pažnja. Ne razlikuju se mnogo od ljudi. Vrlo su slični. I Oni vole da budu voljeni. I Oni vole da budu poštovani. I njima treba Potvrda. I njih pogađa Neodobravanje.
Ali ipak su jaki.
Moji su.
Moraju biti borci.
Mi ne umemo drugačije.
Ali volimo Ljude. Volimo Svet koji nas okružuje. Zbog njega živimo. Za njega živimo. Izvor je naše inspiracije. U koji god ćošak da zavirimo, tu se rodilo novo biće. Nova emocija. Novi tekst. Dali smo mu Život. Zahvalan nam je. Treba samo da znamo kada da Ga pustimo. Kada je zreo da bude samostalan. Tu je jedina razlika u odnosu na ljude. Moramo da Ga pustimo da poleti čim završimo misao i stavimo tačku. Onda uzmemo kanap i brzo odmotamo sa panja dok se misli koprcaju.
Pustimo ih.
Njima treba Nebo.
Njima treba Sloboda.
Kada to učinimo, naš zadatak je gotov. ON je među ljudima. Snalazi se. A mi , sa ove strane, možemo samo da Ga posmatramo. Da kažemo sebi šta je možda trebalo drugačije.
Ali moramo da Ga volimo.
Jer je Naš.
Jer se Svoje voli Bezuslovno.
Нема коментара:
Постави коментар