Kad sam je prvi put čula, nisam bila sigurna da li mi prija ili ne. Iskreno, borile smo se neko vreme. Ali nešto mi nije dalo da odustanem. Nekad mi je njen specifični glas smetao.
Drugačija je. Nežna s jedne strane, a sa druge...
Nisam mogla da odgonetnem njeno poreklo na osnovu tog specifičnog glasa... Znala sam samo da joj engleski jezik nije maternji. To se jasno čuje.
Njen senzibilitet me je na momente nosio u Italiju. Zašto? Ne znam.
Družimo se nas dve već neko vreme a ja nisam znala ništa o njoj. Kopkalo me. Ne kažem. Ali opet, taj sam tip osobe da neke stvari ne želim da znam. Plašim se da će se magija rasprsnuti kao balon od sapunice ako počnem da čačkam po biografiji.
Ulazim na sajt.
Prelećem pogledom , samo letimično.
Pokušavam da nađem konkretnu informaciju. Ostale me ne interesuju.
Ne želim da stvorim sebi predrasude.
Ne želim da pretpostavljam.
Želim da samo njena muzika govori o njoj. Ništa više.
Šok. Nije Italija. I mlađa je nego što bih očekivala. To objašnjava skromnost njenog dosadašnjeg rada. Ali energija je odlična.
Svaki taj visoki ton je jedan žmarac koji igra u ritmu melodije krećući se kao milion mrava od ramena do dlanova. Osećaj je u prvu ruku bio neprijatan. Sada ga obožavam. I željno iščekujem neke nove melodije. Do tada ...
Нема коментара:
Постави коментар