Možemo da se lažemo i da kažemo da nas baš briga šta drugi misle.
Nije tako.
Treba samo da nađemo način da objasnimo sebi da je uvek potrebno da razlučimo čije mišljenje treba da nam bude važno.
Krug mojih prijatelja je širok. I raznolik. Jer sam takva osoba. Jer umem da budem ponekad i sama sebi neprepoznatljiva. Da mi je neko rekao da ću uspeti da oko sebe Držim takvu Armiju prijatelja - ne bih mu verovala.
Kako bih sebe zaštitila od prevelikog intimiziranja u ovom postu (mada i samo otvaranje bloga bilo je nesebično otvaranje duše, ulična razmena gde svako može da priđe, pogleda, opipa, omiriše i odabere želi li nešto da uzme, sebično, ili pak želi da uzme nešto uzvrativši Nečim drugim... ) - reći ću samo jednu stvar:
Teška sam.
Jako.
Svi oni koji su godinama uz mene su vrlo dobro osetili na svojoj koži koliko me je naporno imati uz sebe.
Često.
Ali valjda su znali da će se isplaćivati.
Na rate.
Na kašiku.
Pa nekad i šakom i kapom.
U zavisnosti od dana.
Od konteksta.
Od stanja Duše.
Samo jedan pogled Tih ljudi mi govori da li sam na dobrom putu ili nisam. Samo jedan pogled može da mi kaže: Da, samo tako nastavi. ili ipak Hej, stani na trenutak, razmisli malo.
Oni su tu da mi pomognu da ne zalutam, ili ako zalutam da budu tu i ne dozvole mi da odem predaleko u tim sanjarijama.
Ako i vi imate takvog nekog - potrudite se da znaju koliko vam znače. Jer život je nepredvidiv, sutra se možete kajati što ste sebično držali u sebi ono što je trebalo biti iskazano. Otvorite malo Dušu. Nije tako strašno. Ne žele Svi da vas povrede. Prestanite da mislite loše. Promenite Energiju. Ako imate takvog nekog...
A ako nemate...
Vreme je da poradite na tome.
Nije tako.
Treba samo da nađemo način da objasnimo sebi da je uvek potrebno da razlučimo čije mišljenje treba da nam bude važno.
Krug mojih prijatelja je širok. I raznolik. Jer sam takva osoba. Jer umem da budem ponekad i sama sebi neprepoznatljiva. Da mi je neko rekao da ću uspeti da oko sebe Držim takvu Armiju prijatelja - ne bih mu verovala.
Kako bih sebe zaštitila od prevelikog intimiziranja u ovom postu (mada i samo otvaranje bloga bilo je nesebično otvaranje duše, ulična razmena gde svako može da priđe, pogleda, opipa, omiriše i odabere želi li nešto da uzme, sebično, ili pak želi da uzme nešto uzvrativši Nečim drugim... ) - reći ću samo jednu stvar:
Teška sam.
Jako.
Svi oni koji su godinama uz mene su vrlo dobro osetili na svojoj koži koliko me je naporno imati uz sebe.
Često.
Ali valjda su znali da će se isplaćivati.
Na rate.
Na kašiku.
Pa nekad i šakom i kapom.
U zavisnosti od dana.
Od konteksta.
Od stanja Duše.
Samo jedan pogled Tih ljudi mi govori da li sam na dobrom putu ili nisam. Samo jedan pogled može da mi kaže: Da, samo tako nastavi. ili ipak Hej, stani na trenutak, razmisli malo.
Oni su tu da mi pomognu da ne zalutam, ili ako zalutam da budu tu i ne dozvole mi da odem predaleko u tim sanjarijama.
Ako i vi imate takvog nekog - potrudite se da znaju koliko vam znače. Jer život je nepredvidiv, sutra se možete kajati što ste sebično držali u sebi ono što je trebalo biti iskazano. Otvorite malo Dušu. Nije tako strašno. Ne žele Svi da vas povrede. Prestanite da mislite loše. Promenite Energiju. Ako imate takvog nekog...
A ako nemate...
Vreme je da poradite na tome.
Нема коментара:
Постави коментар