Život.

Možda poželim da se ukalupim.
Predam.
Odustanem.
I živim jednostavnu Svakodnevicu.
Možda mi treba samo još malo vremena
da prihvatim
da ono što sam Ja
nema pokriće u stvarnom Svetu.
Odvratnom Svetu.
Svetu u kojem
svaki dan
radiš istu stvar
zbog istih stvari
sa istim ljudima
na istom mestu
zbog istog cilja.
Možda mi samo treba neko vreme
da shvatim da je to zapravo
Život.
Da tako "mora"
i da drugačije "ne može".
Ako uspem to uskoro da prihvatim
kao nužnu činjenicu
ovog bednog života
i ove jadne Svakodnevice
nad kojom plačem i sada
ali u sebi
onako tiho...
Ako prihvatim to
i poželim da je zavolim
jer...
valjda sve u životu može da se zavoli.
(Može li?)
Ako odlučim da se predam
i počnem da živim s tim ciljevima...

Možda onda izaberem Tebe da zajedno u sebi plačemo živeći ovo Moranje.