Biće iz Sna.

Dobro jutro.

                                                                                      Doviđenja misteriozno stvorenje iz Sna.

Šta mi je trebalo da te oživim u snovima?

Tebe, visokog, s predugim dlakavim nogama s kojima ne znaš gde ćeš
dok mi pričaš o smislu života
i o svom viđenju Boga.
Pa se onda naslonimo na zid, kolena pribijemo uz grudi
a sila neka neobjašnjiva ukloni prostor između nas.
Sad tako smešni, spojenih kolena,ugurani bez svoje volje u taj tesnac situacije
Sedimo.
I nama nije tesno
i nije neprijatno
i ne osećamo žuljanje neravnog zida po leđima
i ne boli me ta Skučenost...

Nastavi da pričaš, zašto si stao?

Miluj me tim rečima
dok ne zaboravim da pričaš
i da su samo reči
jer moja duša se sklupčala kao mače pored ognjišta
koje nesebično odaje toplotu
i toliko joj je lepo da dremljivo prede...

Kada pomislim da ništa lepše od ovoga ne može biti
uzimaš svoje ogromne dlanove i poklapaš moje
dodirujući ih tek ovlaš
onako da nisam u potpunosti sigurna da smo ih uopšte spojili
i nije bitno da li jesmo
(a prilično sam sigurna da nismo)
svejedno
gledam te u oči
i između Nas struji Energija.

Moja Duša biva probuđena ovim gestom
nije više mirna i ušuškana
u toploj prostoriji.
Ne prede.

Sada uznemireno korača po Sobi
pokušavajući da te Pronađe,
plašeći se da se više nikada nećete Sresti...

Gde si?