Kamen.

Kada idem da ih posetim
a svi su od kamena
hladni
kad je hladno
mokri
kada kiši
vreli
kad su julski dani.

Sa kamena
okamenjeni
skamenjeni
izrazi lica.
Isto i kada
je hladno
mokro
ili vrelo.

Više nije bitno.

Krenem u obilazak
pa čujem kako mi kažu:

Sećaš se kad smo se igrali na ulici?

Pazi na sebe.

Nemoj na trening danas, ostani još malo da se igramo.

Stojim pred njihovim  likovima
a godine mi prkose
sa kamena.

Izvini
što se nismo upoznali.
Izvini
što se kroz maglu sećam dečijih vremena.
Izvini
što svaki trening nisam ostala da se igramo.
...
Izvini što ne pazim na sebe.
...
Do sledećeg puta
Oproštaj na ustima ostavlja
hladno
mokro
ili vrelo.
Nije ni važno

Jer u duši je uvek Isto.