Povratak

Ne trebaš mi sada
da zajedno budemo
Strpljivi

Ne umem ja to
Ne želim

Predugo sam sama sa sobom
Čekala
Godinama
Pokušavala da zaboravim
Ono što si u meni probudio samo jednim pogledom.

Vratio bi se?
Šta ću s tobom sada?
Kako da te dočekam raširenih ruku
Da uletiš u Zagrljaj?

Mogu ih samo prekrstiti
ali ti nećeš primetiti.
Mislićeš,
Pogrešno

Mislićeš da je to osmeh za povratnika,
a biće osmeh nepoverenja.
Pomalo tužan, pomalo ciničan.

Od grana će ti se učiniti ruke raširene.
Ako se dovoljno zaletiš,
Možeš lako udariti u obližnji zid jer...
Moje ruke neće biti spremne da te dočekaju.

Okrenuću se ka tebi dok ležiš na podu,
Ugruvan.

Sačekaću malo da vidim da li ćeš shvatiti
Koliko boli
I koje godine udaranja u zid su iza mene.

Pitaću te:
Možeš li da živiš sa tim modricama?

A, odmah potom i:
Možemo li više da ne držimo ruke prekrštene?

Ako te, uopšte,
ikada i dočekam...