Jutro je...

Navlačim masku društvenoprihvatljivog oblika
zgrćući sa sebe
Zoru.

Toplotu odgurnem u ćošak
i oblačim hladnu ispeglanu košulju.

Njih Dve ostavljam za sobom
dok teškim korakom odlazim u kupatilo...

Nepravilnosti na licu skrivam
i u ogledalu vežbam profesionalni osmeh.

Moram...

Soba plače za mnom
ali
osvrtanja nema.
Odlučnim pokretom okrećem ključ -
- oštar zvuk.

Nakon toga,
mrtvačka tišina ostaje iza mene.

Istrčavam na ulicu,
dan je već uveliko počeo...