Sreća

Pomislih

Da ti zahvalim što dugo,

Baš dugo

Ništa nisam napisala

Jer...

Kako kažu – Pišu samo nesretni ljudi,

A evo mene ovde

„sretne“

U suzama

I pitam se – Gde su sve te reči koje je tvoja ljubav sprečila?

Hoće li doći same, kad se tvoja ljubav sakrije iza ćoška?

Hoću li moći ponovo da pišem ili neću moći, kao što ni sada ne mogu

Da udahnem vazduh

Da zamislim Sreću

Da slažem Sebe?

Hoću li biti sretnija s ovim rečima, a bez tebe

I zašto ne mogu da vas imam oboje?