Zašto uvek pričam o tebi...

Zašto uvek pričam o tebi?

Nije to mazohistički potez

Ni tužbalica deteta kojem fali 

Najmilija...

Nije to 

Ni vrisak

Ni krik

Ni plač...

Zašto uvek pričam o tebi?

Donedavno sam u mislima mogla 

da čujem tvoj glas

Osetim dodir tvoje ruke

Hrapave od rada...

Zašto uvek pričam o tebi?

Godine lete 

a od sećanja ostaje samo

Teret

pa Praznina..

A ne zna se šta je teže nositi

Uvek pričam o tebi 

jer bih volela 

da se prisetim tvog

glasa

mirisa 

i zagrljaja;

Zvuka tvog smeha

i stakla u tvojim očima...

Uvek pričam o tebi

držeći se za ta bedna sećanja

čvrsto, očajnički...

Uvek pričam o tebi 

da ih bar malo oživim,

ošamarim,

izvučem iz Zaborava

Uvek pričam o tebi

jer jedino još to

Mogu...